Shampanjac! Proslava nichega i nechega, tuznih razgovora i zivotnih uskochica.

BONDAGE!

Kaze: “U pravu si, to je jako bolno, ali si sebichna jer te boli. Ne smesh da pridajesh znachaj svom stanu i da se selish iz njega zbog nekoga. Zar pred svaki raskid ti da se selish? Koliko cesh puta to uchiniti tokom svog zivota onda? Ne smesh da pridajesh tome znachaj na osnovu svojih emocija, ono shto se desilo na WC sholji nije samo tvoje…. Te emocije ne pripadaju samo tebi, bar ne u tom obliku i izdanju, postojala je i druga strana. I svaki dogadjaj nosi sa sobom dva paketa emocija, od kojih je jedan tvoj, a drugi nije. Zato i vrednost svakog predmeta koji ti posmatrash kroz taj dogadjaj ima samo delimichni vrednost. To nije samo tvoje.”

FLASHBACK!

Nije uopshte samo moje, zaista… Ako je meni bilo lepo, mozda je i drugoj strani bilo lepo… ali ne na isti nachin i iz istog razloga. Nemamo svi iste fetishe.

O cemu ljudi vise pisu?

Ne, zanima me jako…. Imam inspiraciju, ali nije mi jasno sta da pisem kada je sve tako istroseno i staro. Na koje pitanje treba odgovoriti drugacije da bi se osetio dasak novine?

Jeste antika u modi, ali ne i anticke ideje.

Da li je bolje promeniti likove u celoj prici koja se vrti vec vekovima, jer su se oni zaista promenili? Ili je bolje ostaviti iste nosioce monopola i ubaciti ih u novu pricu? A mozda izmisliti sasvim jednu novu eru u kojoj se prozimaju nove ideje (ali koje?)?

WHY? HOW?

Volim te tako cudne periode, kada je sve tupo. Od jezika, do prstiju, sluha i vida.. uma. Volim da vidim prepunu pikslu opusaka i na njenoj ivici izgorelu cigaretu, gotovo netaknutu… sve je tako netaknuto, a ipak prestaro. Zar nije upravo ispraznjena?

Zasto mi se ovo desava?

Krivica je moja, kako cujem.

Da, da, jeste moja krivica, naravno… Recite mi, gde je greska ucinjena? Zelim je ispraviti.

Zanimljivo je to odsustvo sna, hrane, sunca, ljudi, kretanja. Sta radim i gde provodim vreme ne znam Vam reci. Koji je dan? Ne znam ni to. Sta se desava sa mnom? Svasta, ne znam na sta se odnosi pitanje tacno.

Kada cu da se dovedem u red? Evo, pokusavam, sutra idem da zavrsim neke obaveze, kad se probudim.

Da li cu spavati? Naravno, veceras hocu.

Da li cu jesti? Naravno, evo bas razmisljam o tome sta cu spremiti sebi.

A u cemu je zapravo problem? Piksla je prepuna, trebalo bi je isprazniti.